Beogradu, s ljubavlju – nesvakidašnji čokoladni eksponat

“Ukus ljubavi” je mala zanatska radionica velikog srca. Tu nastaje neverovatna čokoladna čarolija: praline, leptiri, figure, kutije, pa čak i ovaj nesvakidašnji poklon Beogradu: Hram Sv. Save od čokolade.

Jovana Aćimović, autorka ovog jedinstvenog umetničkog dela, podarila je Muzeju čokolade eksponat koji posetioce ne može ostaviti ravnodušnim. Hram Sv. Save je dimenzija 40 x 40 x 30 cm i sastoji se od 307 ručno rađenih čokoladnih delova, koji su pažljivo isecani i spajani da bi se dobio što realističniji izgled. Iako nema baš sve detalje, posmatrač neće biti u nedoumici o kom simbolu Beograda se radi.

Prilikom izrade ovog “slatkog” eksponata nisu korišćene nikakve modle i boje i to je nešto što ovaj Hram čini posebnim, jer se prepoznaje da je u pitanju ručni rad i vidi se materijal od kog je izrađen. Za Jovanu je izrada ovog čokoladnog objekta bila pravi izazov, jer je to najveći i najkompleksniji oblik koji je ikada izradila. Iako ju je sama ideja uplašila, jer rad sa čokoladom ima svojih poteškoća, ona nije ni u jednom momentu odustala. Trebalo je punih 7 dana (14 prosečnih radnih dana) da nastane ovo čokoladno remek delo. Svaki kreativac, kad ga “zasvrbe prsti” ne oseti vreme dok radi, pa se tako i Jovani jedan radni sat pretvori u 3, 3 u 12, 12 u 24… Sve sa željom da što pre vidi krajnji rezultat svog rada.

Zašto baš Hram Sv. Save? Jovana dolazi iz malog mesta i Beograd je za nju prvih godina boravka predstavljao pravi lavirint. Hram je za nju u stvari bio putokaz, mesto koje se može uočiti sa više lokacija u gradu. To je takođe mesto gde stalno ima puno ljudi i gde je i sama često prolazila. Provodeći svoje vreme i u čitaonici pored Hrama, doživela ga je kao jedan svojevrstan zagrljaj grada. Ovim eksponatom, Jovana je želela da se oduži Beogradu.

– Ljubav prema čokoladi se u stvari rodila zbog ljubavi prema svim ljudima koje volim. Sve što napravim, pravim sa puno ljubavi, bez obzira da li ja to nekom poklanjam ili radim za nekoga po porudžbini. Kroz unikatne poklone, ljudi žele da obraduju svoje najbliže, da im iskažu ljubav, poštovanje, požele sreću, i često je čokolada ta koja ume da prenese tu emociju. Volim čokoladu, jer volim sve ono što mi je pružila: slobodu, neke drugačije ljude, mogućnost da živim svoj san – kaže Jovana Aćimović.

Otkad je počela da se bavi čokoladom, mnogo ljudi se pojavilo u Jovaninom životu, koji su je podržavali onda kada joj je bilo teško i kada je put ka uspehu bio trnovit. Zbog toga, kada priča o svom čokoladnom Hramu, Jovana kaže da je njega gradilo hiljadu ruku.

“Zažmuri i napravi prvi korak”

Svaki početak je težak, tako je bilo i kada je nastala radionica “Ukus ljubavi”. Bilo je i mnogo padova. Ljudi sa nevericom gledaju u Jovanu kada čuju da je njen čokoladni poklopac za kutiju uspeo iz 18. pokušaja. To nisu bili padovi, već 18 lekcija kako ne treba raditi. Jovana smatra da treba odustati tek onda kada pokušavaš da na isti način rešiš problem koji nije dao dobre rezultate. Tada se postavlja granica. Nije bitan broj pokušaja, nego uslovi i mogućnosti pomoću kojih se neki problem rešava. Kada se steknu bolji, drugačiji uslovi, Jovana se rado vraća tom problemu i ponovo pokušava da ga reši.

Uz veliku podršku porodice i prijatelja, svaki uspeh je višestruko veći. Jovana smatra da jedino što duguje ljudima koji veruju u nju, jeste da ona ne prestane da veruje u sebe. Kada strah pokuša da je ograniči ili sputa, ti ljudi su vetar u jedrima koji je “tera” da nastavi dalje.

– Najteže je napraviti prvi korak i izaći iz zone komfora. U zoni komfora nema radosti, zadovoljstva, nema čak ni besa; tu samo obitavaš. I to je u redu za neke ljude. Ali za one koji imaju san i želju da imaju nešto svoje, važno je da naprave taj prvi korak. Moj prvi korak je bila prva modla za praline. Izlaskom iz zone komfora, shvataš koliko ona izgleda otužno i više ne želiš da joj se vratiš. Zažmuri i napravi prvi korak. Suština je da imaš krila, jer činjenica da imaš želju su tvoja krila – poručuje Jovana.

Foto: Nikola Zdravković

– Postoje dani kada ne ide ništa što pokušavate. Ja sam imala taj period kada sam tek otvorila firmu. Tada se javlja strah. Shvatila sam da niko neće potrčati da kupi baš moje čokolade. Na početku se plašiš pokušaja, pa se onda plašiš neuspeha, pa onda uspeha: da li ću ja moći da postignem i kako ću i šta ću… To je sve normalno. Pojavljivanje novih strahova znači da se krećeš. Sasvim je u redu plašiti se, ali to nam niko ne kaže. Ja sam naučila da strahove i poraze u poslu koji volim rešavam radeći posao koji volim – otkriva nam Jovana.

Čoveka ne definiše uspeh ili neuspeh, već upornost i istrajnost. Od prve neuspele praline do umetničkog dela kao što je Hram Sv. Save, bilo je mnogo suza i znoja, ali zato kada pitamo Jovanu da li se to isplati, njene oči zasijaju, a osmeh ozari ne samo njeno lice, već i prostoriju u kojoj se nalazi.